Endokrina hirurgija

Endokrina hirurgija i endokrinologija su specijalističke grane medicine kod kojih je broj pacijenata u značajnom porastu. Dijabetes, neplodnost, poremećaj rada štitašte (štitne) žlezde, osteoporoza, gojaznost, policistični jajnici, predstavljaju neke od ozbiljnih metaboličkih poremećaja rada endokrinog sistema. S obzirom na to da se značajan broj endokrinih oboljenja u svom začetku ne odražava burno, pacijenti ih često u prvo vreme ignorišu i ne prihvataju kao problem.

Endokrinolozi Poliklinike “Beograd“ dijagnostikuju i leče probleme u radu:

  • hipofize
  • štitne (štitaste) žlezde
  • paraštitnih (paraštitastih) žlezda
  • nadbubrežnih žlezda
  • polnih žlezda (jajnika i testisa)
  • endokrinog pankreasa sa posebnim osvrtom na obolele od diabetes mellitusa

Kod težih stanja koja iziskuju hirurške intervencije, pored endokrinologa, uključuju se i endokrini hirurzi naše Poliklinike.

– Vrlo je važno imati svest da endokrine žlezde luče hormone koji se putem krvotoka šire po celom organizmu. Hormoni su odgovorni za brojne procese u ljudskom organizmu. Ukoliko postoji hormonski disbalans, odnosno situacija da određena žlezda u telu luči manje ili previše hormona, nastaju ozbiljne posledice. Simptomi zavise od toga koja žlezda ima poremećaj funkcije, ali, ukoliko bismo tražili zajedničke simptome za endokrina oboljenja, to bi svakako mogli biti umor i slabost. Poslednju deceniju oboljenja endokrinog sistema naročito su izražena u našoj populaciji, zbog čega je jedan segment rada naše poliklinike usko orijentisan i posvećen tim pacijentima. Što ranije prepoznavanje i suočavanje sa bolešću, veća je šansa da organizam pretrpi minimalne posledice u budućnosti, kaže endokrini hirurg, profesor dr Aleksandar Diklić.

Endokrini hirurg na poliklinici Beograd – Prof. Dr. Aleksandar DIklić

Profesor dr. Aleksandar Diklić

Najveća pažnja poklanja se poremećaju rada štitne žlezde zbog učestalosti oboljenja tog tipa među populacijom, najčešće ženskom.

ŠTITNA ŽLEZDA – POREMEĆAJI RADA I OBOLJENJA 

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu. Hormoni štitne žlezde utiču na rast i sazrevanje, ubrzavaju razgradnju masti, sintezu proteina, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema. Ljudskom organizmu ne prija ni smanjenje ni uvećanje štitaste žlezde.

HIPOTIREOZA

Hipotireoza je čest metabolički poremećaj, najčešći kod žena. Reč je o stanju kod kojeg štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Jedan od znakova koji ukazuje na pojavu hipotireoze može biti povećana vrednost TSH hormona, i istovremeno smanjen nivo hormona T3 i T4.

Simptomi hipotireoze: problematična koža (dermatitis, perutanje, suva i hrapava koža); tanka kosa koja opada; otoci (podbulo lice, otečeni kapci, oticanje nogu); loša koncentracija i česta promena i oscilacije raspoloženja; poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena

HIPERTIREOZA

Hipertireoza predstavlja pojačanu funkciju štitne žlezde, što za posledicu ima izlučivanje hormona u krv daleko više nego što je organizmu potrebno. Javlja se češće kod žena, u periodu od 20. do 50. godine života. Najčešćim uzrokom pojave hipertireoze smatra se preterana aktivnost štitaste žlezde uzrokovana autoimunim procesom. Ukoliko se hipertireoza ne leči, nastaju ozbiljna oštećenja, najčešće kardiovaskularnog sistema.

Simptomi hipertireoze: ubrzan rad srca, primetan zamor organizma, gubitak telesne težine, opadanje kose, smanjena oštrina vida, drhtanje ruku, nervoza, emocionalna nestabilnost, razdražljivost, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena.

Hipertireoza se dijagnostikuje kliničkim pregledom endokrinologa, ultrazvučnim pregledom vrata odnosno štitne žlezde, i laboratorijskim analizama hormona T3, T4, i TSH.

Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika, a u težim slučajevima operativni zahvat.

STRUMA

Može biti polinodusna ili nodusna. Kao uzroci koji se najčešće navode kod nastajanja nodusne strume, pominju se hroničan nedostatak joda u hrani i pijaćoj vodi, hroničan stres, kao i hemijski i fizički agensi. Zahvata sve generacije, i češća je kod osoba ženskog pola.

Simptomi strume: Struma predstavlja uvećanje štitaste žlezde, ponekad i nekoliko puta u odnosu na svoju prirodnu veličinu. U takvim situacijama, uvećana štitna žlezda vrši kompresiju na okolna tkiva (dušnik, jednjak, veliki krvni sudovi vrata), te se mogu javiti otežano gutanje, disanje, promena boje glasa i promuklost. Pored ovih funkcionalnih smetnji, struma predstavlja i izražen estetski problem. Vrat deluje otečeno, a u nekim slučajevima na njemu se uočavaju izbočenja.

Dijagnostika strume: Pri prvom susretu sa pacijentom, endokriniolog utvrđuje položaj štitne žlezde, njenu konzistenciju i pokretljivost, stanje nodusa, kao i eventualno uvećanje regionalnih limfnih žlezdi. U okviru provere rada i nastalog stanja štitne žlezde, neophodno je uraditi ultrazvuk vrata, laboratorijske analize koje se odnose na određivanje hormonskog statusa, citodijagnostička punkcija i scintigrafija štitne žlezde.

TUMORI ŠTITNE ŽLEZDE

Tumor (rak, karcinom) štitne žlezde ispoljava se u vidu čvora u samoj žlezdi ili strumi. Tumori štitne žlezde mogu biti benigni i maligni. Adenomi štitne žlezde rastu sporo i dugo, ne ispoljavaju izražene simptome. Obično su bezbolni, elastične konzistencije, glatke površine, i nisu fiksirani za kožu ili podlogu te se kod gutanja ponekad mogu videti. Prognoza benignih tumora štitne žlezde je dobra, a smetnje koje stvaraju uspešno se otklanjaju.

Za razliku od adenoma, maligni tumori predstavljaju najčešće pojedinačni čvor, tvrd i bezbolan, srastao sa okolnim tkivom. Razlikujemo papilarne, folikularne, anaplastični i medularni. Najčešće nema bola moguća je malaksalost, promuklost i zamaranje kod uznapredovalih stadijuma. Lečenje je hirurško (tireoidektomija) i podrazumeva odstranjivanje što većeg dela štitne žlezde. Primena hormona je doživotna.

Cene usluga endokrine hirurgije kreću se od 2000 eur

endokrina hirurgija - operacija štitne žlezde

Pročitajte još:

Ne odlažite operaciju štitne žlezde

Vaše zdravlje je vaša najbolja investicija

Zakažite vaš pregled već danas