Endokrinolog Beograd

Šta je to endokrinologija?

Endokrinologija je posebna grane medicine kod kojih je broj pacijenata u značajnom porastu. Ova grana medicine se bavi poremećajima endokrinog sistema i njegovim specificnim izlučevinama, hormonima. Hormoni su odgovorni za regulisanje brojnih funkcija u organizmu kao sto su rast, razvoj, reprodukcija, ali i reakcija na stres na primer.

Kao posledica poremećaja u radu endokrinog sistema mogu nastupiti različiti metabolički poremećaji kao sto su dijabetes, neplodnost, povećana ili smanjena funkcija stitaste ili parastitastih žlezda, osteoporoza, gojaznost itd.

Šta je specijalnost endokrinologa?

Endokrinolog je subspecijalista interne medicine koji leči pacijente od endokrinoloških i metaboločkih poremećaja.

Endokrinolog Beograd – koje probleme leče naši endokrinolozi?

Endokrinolozi Poliklinike Beograd dijagnostikuju i leče probleme u radu:

• hipofize
• štitne (štitaste) žlezde
• paraštitnih (paraštitastih) žlezda
• nadbubrežnih žlezda
• polnih žlezda (jajnika i testisa)
• endokrinog pankreasa sa posebnim osvrtom na obolele od diabetes mellitusa

Šta je endokrina hirurgija?

Endokrina hirurgija je grana medicine koja se bavi bolestima endokrinog sistema, žlezdama i materijama koje one luče (hormonima), kao i biopsijom, operacijom i uklanjanjem dela ili čitave štitne žlezde, paraštitne i nadbubrežne žlezde.

Kada je vreme za endokrinu hirurgiju?

Kod težih stanja i bolesti endokrinog sistema koji iziskuju hirurške intervencije, pored endokrinologa, uključuju se i endokrini hirurzi naše Poliklinike. U daljem tekstu biće objašnjena teža stanja i bolesti endokrinog sistema kojima se bavi endokrina hirurgija.

Endokrina hirurgija – najčešće operacije

Totalna tireoidektomija i hemitireoidektomija (uklanjanje polovine štitaste žlezde) dve su najčešće izvođene operacije u endokrinoj hirurgiji. Ranije su rađeni i manji zahvati, nodulektomije, kojima su odstranjivani samo čvorovi u štitastoj žlezdi, ali je ta praksa napuštena zbog komplikacija koje su se javljale prilikom reoperacija, često neophodnih nakon nodulektomija.

Štitasta žlezda – poremećaji rada i oboljenja 

Štitasta (štitna, tiroidna) žlezda jedna od najvećih endokrinih žlezda u ljudskom organizmu. Hormoni štitne žlezde utiču na rast i sazrevanje, ubrzavaju razgradnju masti, sintezu proteina, imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema. Ljudskom organizmu ne prija ni smanjenje, ni uvećanje štitaste žlezde.

Šta je hipoterioza?

Hipotireoza je čest metabolički poremećaj, najčešći kod žena. Reč je o stanju kod kojeg štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Jedan od znakova koji ukazuje na pojavu hipotireoze može biti povećana vrednost TSH hormona, i istovremeno smanjen nivo hormona T3 i T4.

Simptomi hipotireoze: problematična koža (dermatitis, perutanje, suva i hrapava koža); tanka kosa koja opada; otoci (podbulo lice, otečeni kapci, oticanje nogu); loša koncentracija i česta promena i oscilacije raspoloženja; poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena.

Šta je hipertireoza?

Hipertireoza predstavlja pojačanu funkciju štitne žlezde, što za posledicu ima izlučivanje hormona u krv daleko više nego što je organizmu potrebno. Javlja se češće kod žena, u periodu od 20. do 50. godine života. Najčešćim uzrokom pojave hipertireoze smatra se preterana aktivnost štitaste žlezde uzrokovana autoimunim procesom. Ukoliko se hipertireoza ne leči, nastaju ozbiljna oštećenja, najčešće kardiovaskularnog sistema.

Simptomi hipertireoze: ubrzan rad srca, primetan zamor organizma, gubitak telesne težine, opadanje kose, smanjena oštrina vida, drhtanje ruku, nervoza, emocionalna nestabilnost, razdražljivost, poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena.

Hipertireoza se dijagnostikuje kliničkim pregledom endokrinologa, ultrazvučnim pregledom vrata odnosno štitne žlezde i laboratorijskim analizama hormona T3, T4, i TSH. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika, a u težim slučajevima neophodan je operativni zahvat.

Šta je struma?

Struma predstavlja uvećanje štitaste žlezde. Može biti polinodozna ili nodozna. Kao uzroci koji se najčešće navode kod nastajanja nodozne strume, pominju se hroničan nedostatak joda u hrani i pijaćoj vodi, hroničan stres, kao i hemijski i fizički agensi. Zahvata sve generacije, i češća je kod osoba ženskog pola.

Simptomi strume: Struma predstavlja uvećanje štitaste žlezde, ponekad i nekoliko puta u odnosu na svoju prirodnu veličinu. U takvim situacijama, uvećana štitna žlezda vrši kompresiju na okolna tkiva (dušnik, jednjak, veliki krvni sudovi vrata), te se mogu javiti otežano gutanje, disanje, promena boje glasa i promuklost. Pored ovih funkcionalnih smetnji, struma predstavlja i izražen estetski problem. Vrat deluje otečeno, a u nekim slučajevima na njemu se uočavaju izbočenja.

Dijagnostika strume: Pri prvom susretu sa pacijentom, endokrinolog ili endokrini hirurg utvrđuju položaj štitne žlezde, njenu konzistenciju i pokretljivost, prisustvo nodusa, kao i eventualno uvećanje regionalnih limfnih žlezdi. U okviru provere rada i nastalog stanja štitne žlezde, neophodno je uraditi ultrazvuk vrata, laboratorijske analize koje se odnose na određivanje hormonskog statusa, eventualno citodijagnostička punkcija i scintigrafija štitne žlezde.

Tumori štitne žlezde

Tumor štitne žlezde ispoljava se u vidu čvora u samoj žlezdi ili strumi. Tumori štitne žlezde mogu biti benigni i maligni. Beningni tumori su adenomi i oni rastu sporo i dugo, ne ispoljavaju izražene simptome. Obično su bezbolni, elastične konzistencije, glatke površine i nisu fiksirani za kožu ili podlogu te se kod gutanja ponekad mogu videti. Prognoza benignih tumora štitne žlezde je dobra, a smetnje koje stvaraju uspešno se otklanjaju.

Za razliku od adenoma, maligni tumori predstavljaju najčešće pojedinačni čvor, tvrd i bezbolan, srastao sa okolnim tkivom. Razlikujemo papilarne, folikularne, anaplastični i medularni. Najčešće nema bola moguća je malaksalost, promuklost i zamaranje kod uznapredovalih stadijuma. Lečenje je hirurško (tireoidektomija) i podrazumeva odstranjivanje štitne žlezde. Primena hormona je doživotna.

Kako izgleda operacija štitaste žlezde?

Kod težih bolesti i problema u radu štitaste žlezde potrebno je angažovanje endokrinog hirurga. Štitasta žlezda se odstranjuje u slučaju da dođe do poremećaja njene građe i funkcije i ako postoji sumnja na karcinom. Operacija štitaste žlezde je metoda lečenja koja može da se izabere kada je žlezda uvećana i pritiska okolne organe. Pritisak koji vrši štitna žlezda može da smeta glasnim žicama izazivajući promuklost, smeta dušniku kada osoba otežano diše i jednjaku kada otežano guta. Poremećaj građe štitaste žlezde se vidi u pojavi strume, uvećanju štitne žlezde. Operativni zahvat se preporučuje i u slučajevima hronične upale štitne žlezde.

Koliko traje operacija štitaste žlezde?

Sama operacija štitaste žlezde (endokrina hirurgija) koja se izvodi u Poliklinici Beograd traje od sat i po do dva sata i izvodi se u opštoj anesteziji. Pacijent najčešće odlazi kući već sutradan posle operacije i vraća se svojim uobičajenim životnim aktivnostima. Neposredno posle operacije se ne preporučuju fizičke aktivnosti i umaranje.  Nakon operacije na mestu reza je flaster, koji se skida posle jednog dana i nije potrebno dalje previjanje. Nema konaca koji se vade i pacijenti mogu normalno da se tuširaju. Hirurška kontrola je 7-14 dana nakon operacije.

Koji hirurzi izvode operaciju štitaste žlezde u Poliklinici Beograd?

Ekspertski tim endokrinih hirurga na čelu sa Prof. dr Aleksandrom Diklićem izvodi operacije štitaste žlezde u Poliklinici Beograd. Profesor Aleksandar Diklić je redovni profesor Medicinskog fakulteta, endokrini hirurg, koji je do sada je operisao više od 7.000 pacijenata sa oboljenjima endokrinih žlezda, u najvećem procentu štitaste žlezde.

Više informacija o radu i iskustvu prof. dr Aleksandra Diklića možete pronaći na ovoj stranici: Prof. dr Aleksandar Diklić.

Kakakv je život posle operacije štitaste žlezde?

Život posle operacije štitaste žlezde vrlo brzo vraća se u normalu, komplikacije su veoma retke, uglavnom se radi o privremenim oštećenjima živaca koji omogućavaju pokretanje glasnih žica, što uzrokuje promuklost. Pacijenti kod kojih je odstranjena štitasta žlezda moraju uzimati hormonsku nadoknadu u vidu jedne tablete dnevno.

Zašto nije dobro odlagati operaciju štitaste žlezde?

Sve informacije zašto nije dobro odlagati operaciju štitaste žlezde možete pronaći na ovoj stranici: NE ODLAŽITE OPERACIJU ŠTITASTE ŽLEZDE.

Endokrinolog Beograd

Dodatne informacije 011/301 80 81

Koji simptomi ukazuju da je potrebno posetiti lekara specijalistu endokrinologije?

Dijabetes, neplodnost, poremećaj rada štitašte (štitne) žlezde, osteoporoza, gojaznost, policistični jajnici, predstavljaju neke od ozbiljnih metaboličkih poremećaja rada endokrinog sistema i simptome zbog kojih je neophodno posetiti lekara specijalistu endokrinologije, a u nekim slučajevima specijalistu endokrine hirurgije. S obzirom na to da se značajan broj endokrinih oboljenja u svom začetku ne odražava burno, pacijenti ih često u prvo vreme ignorišu i ne prihvataju kao problem. Endokrina hirurgija i endokrinologija su specijalističke grane medicine kod kojih je broj pacijenata u značajnom porastu.

Najbolji endokrini hirurg u Srbiji i regionu

Profesor Aleksandar Diklić je redovni profesor Medicinskog fakulteta, endokrini hirurg koji ima više od 30 godina iskustva.

Operisao više od 7.000 pacijenata

Prof. dr Aleksandar Diklić do sada je operisao više od 7.000 pacijenata sa oboljenjima endokrinih žlezda, u najvećem procentu sa oboljenjima štitaste žlezde. Endokrinolog, endokrinolog, endokrinolog – uneli ste ove reči više puta u Google pretragu jer tražite najboljeg endokrinologa u Beogradu? Na pravom ste mestu. Endokrinolog ili endokrini hirurg? Sad vas zanima koga bi trebalo da konsultujete vezano za problem koji imate? U daljem tekstu će biti objašnjeno kada je vreme da konsultujete enkrinologa, a kada za endokrinog hirurga.